Monthly Archives: September 2014

Prvi da valja :)

Inače neko želin da me što više ljudi pročita, pa možda buden i koristija ovaj blog zaozbiljno. Evo posta.

Ako nešto ne volin onda je to patrijarhalnost. Definirane uloge za žene i za muškarce, koje su ništa drugo nego konstrukt društva. Ali nekad je teško vidit da je to društveni konstrukt, ako su svi koji te okružuju patrijarhalni. Onda je lako mislit da je to priroda. Na sriću, živin u p ton pitanju koliko toliko normalnoj zemlji, i znan dovoljno normalnih momaka i cura da znan ko je kakav i šta je šta. Da znan ko san ja i šta želin na kraju krajeva. Mišaju mi se dojmovi o puno toga, i postoji mogućnost da se priča raspe, ali, pustiću… tako je najbolje, pustiš tok i uživaš u onome šta on nosi.

Prijateljica iz Zadra je sinoć došla kod mene. Tačnije bi bilo reć poznanica, jer se prije toga znamo samo tako što je jednon noćila u mene u Sarajevu u stanu, kad su ona i jedna joj prijateljica došle u povratku iz Istabula, na putovanju koje su cilo prostopirale. Dopala mi se malo tada bila, bilo nan je zabavno, ali eto, to je to kako se poznajemo. Inače, došla je u mene priko jedne druge prijateljice mi koja mi je bila cimerica, koja je, usput da kažen, ima dvi godine sa param dovoljno za jednosmjernu avionsku kartu i još nešto viška otišla u Norvešku, s ciljen da nađe posa, našla ga, radila tri miseca tada i opet ove godine. Toliko o hrabrosti i karakteru. Ova prijateljica mi koja je u mene sinoć došla, je sad bila na putovanju do Norveške i nazad koje je prošla stopirajuć, koje je trajalo dva miseca i potrošila je svega 120 eura. 120 eura, to je jednostavno bolesno dobro. Naravno, išlo je na ruku što nigdi nije platila smještaj, što je je svak častija i što nije jela po restoranin i takin mistin, ali svejedno 120 eura za dva miseca, i sama je rekla da više kući potroši. Toliko o tome da ti tribaju neke velike količine para da putuješ. Doduše, u to san se i sam uvjerija jer san ima dva, doduše daleko skromnija putovanja, al svejedno s malo para i puno besplatnog noćenja i stopiranja.

Uglavnom, sve su to poduhvati ogromne hrabrosti i slobodoumnosti, a zanimljivo, baš svi ljudi što su radili take stvari a da ih ja znan, su cure. Al nisu sve moje cure nažalost. xD
Inače, privlače me cure s jakin karakteron i sa žestinon. Patrijarhat i mlakost ne dolaze u obzir. Doduše, mene privlači i jedna doza sjebanosti često, jer je i sam iman. Al opet, i to iđe u tu priču. Kako bilo da bilo, fakat volin cure i fakat mi je dobro s njima. Draže su mi društvo nego muškarci. A mislin i da me više privlače seksualno nego muškarci. Konta san jučer da se s ovon prijateljicon možda zbarin, ono da san napravija mig možda bi i moga jer je ona opuštena poprilično, ne djeluje mi ko da puno komplicira oko toga, ali eto, nekako mi je bilo draže bez toga. Nije mi se dalo. A privlačila me je malo, i još je lav u horoskopu, a lavovi su mi nešto dobri u zadnje vrime.

Uglavnon, svit di mi živimo i koji nastanjivamo je još uvik po puno pitanja dobro glup. Tako je i po pitanju prava žena. Ja iman neki određeni fiks na kritiziranje religije doduše, i često kad mi nešto ne valja prvo to vidin u religiji, ali po pitanju patrijarhalnosti to definitivno vidin s razlogon. Šta je pravilo po kojen muškarci mogu vodit mise, fratri ih drže i oni su glavni u hijerarhiji, od najmanjeg popa pa do biskupa i konačno pape, a žene su ostavljene za samostane i sirotišta nego patrijarhalna glupost? Šta je pokrivanje žena nego arhaični patrijarhalni običaj? Da se razumimo, što se ovog zadnjeg tiče, poštujen svačiju odluku da se pokrije, jedna dobra prijateljica mi je bila bula, i bila mi je dobra prijateljica dok je još uvik bila pokrivena i nije mi to smetalo uopće, ali svejedno, iman o tome mišljenje i meni je to totalno završena stvar. Stav da žene draže muškarce, prenošenje muške odgovornosti za svoje nagone i uzbuđenja na ženu i takvo radikalno posmatranje žene kao isključivo majke i kućanice, a davanje muškarcima prava na sve ostale blagodati vanjskog svita, to je čovječe ravno nekim majmunskim zaostacima u čovjekovon tijelu. A mislin, o stavu religija prema ženama, homoseksualcima i slično se ne triba ni pričat, o tome se more napisat jedna čitava nova biblija. Al svakako, svačija uvjerenja na stranu, nek svak viruje u šta oće, it’s not mine consern. Mislin, religiozni ljudi su uglavnon fini, što ih ja znan, neman nikakvih problema s njima. Al jednostavno vidin prid sebon stvari koje su očite, jebiga, triba bi bit slip da ih ne vidin.

I zato mi je naprosto potpuno nerealno i naivno kad neko misli da je prije bilo bolje, il isto ko sad, ono da društvo nije napredovalo. Stavi se u poziciju žene, homoseksualca, slobodoumnog mislioca, osobe s određenim mentalnim problemima, pa na kraju krajeva i u potpuno običnog i “normalnog” čovika, pa razmisli malo.
Ko žena bi bija rutinski udaran i potpuno ovisan o mužu, o tome znan i iz priča o ljudima iz mog sela koji su starije generacije i o njiovon odnosu prema ženama, ne triban dalje ić. Ko homoseksualac bi se jeba doduše bez problema i tada, ali ako bi to postalo javno, bija bi mrtav ili kastriran. Doduše, i sad ćeš tkav bit u nekin zemljan. Ko slobodoumni mislioc bi bija, pa eto, Đordano Bruno na primjer. Ko osoba s mentalnin problemin bi bija mučen i ubijen jer te opsjeda đava (tako su to tada smatrali), a ko obični “normalni” čovik? Hm, kako je to jednon moja baba fino rekla, isključi struju, veš mašinu, baci detrdžente, auto, sve ostalo, (plus što bi se tu moglo dodat i radi za nekog feudalnog gospodara ko konjina, al to tek na stranu) pa vidi kako će ti bit. I rest my case.

Posted in Uncategorized.

Prosto da vidin

Postoji mogućnost da me odsad bude na ovoj platformi. Bumo vidli.

Posted in Uncategorized.

Hello world!

Welcome to Voice of all generations. This is your first post. Edit or delete it, then start blogging!

Posted in Uncategorized.
Skip to toolbar