Adnan i Mario dio prvi

-2

Mario je uvijek volio od pozadi. Adnan mu je uvijek rado ispunjavao želje, pa mu je ispunjavao i tu. Seksali bi se nekad sat, dva, neka cijelu noć. Kad bi završili, legli bi jedan drugom u zagrljaj. Adnan pripaljuje cigaru: šta misliš o onome što kažu? O čemu, reče Mario. – Znaš o čemu, pričali smo već, ti si religiozan. Aaaaa to, iznenađen će Mario. Nasmiješi se. Nasmješi se i Adnan. Da ćemo gorit u paklu, a? Reče Mario i štipnu Adnana za obraz. – Da, da ćemo gorit u paklu reče Adnan. Šta misliš o tom? Mario, poče rukom prelaziti preko crta Adnanovog lica, preko usana, obrva… Ja idem gdje ti ideš. – reče. Pa ako je i pakao, skupa ćemo gorit. A kako možeš vjerovat u taakvog Boga, okrenu se Adnan na stranu. Zašto nas je stvorio pokvarene ako ne želi da budemo pokvareni. Zar mu je draža ona gamad koja te je onda gotovo ubila. – Rekli smo da nećemo o tome pričat više. – Odvrati Mario, pomalo ljuto. To je prošlost. – Nije, to nije prošlost, pogleda ga Adnan, dok god živimo u ovom šupku od države, to je i sadašnjost i budućnost. – Dobro znaš da više ne posjećujem date stranice i ne nalazim se sa strancima. Mario odgovori. Tako da, šansi da me neko prevari i namlati ko onda, praktično nema. – Znači ja sam ti dovoljan? Pogleda ga Adnan i stavi ruku preko njegovog stomaka. Da, ti si mi dovoljan. Odgovori Mario. I dalje mi nisi ništa odgovorio, Bog, raj, pakao, anđeli, demoni, zombiji, vampiri ii svi ostali. Ja mislim da nas je Bog stvorio ovakve da budemo ovakvi. Reče Mario. Samo nisam siguran da li smijemo… Šta, jebat se? Nasmija se Adnan. Bog nas je namjenio da ostanemo djevci čitav život. (smijeh). Ko će znat, možda je primjetio da opada broj katoličkih svećenika pa ti je namjenio celibat, da se prdružiš njima, i širiš njegovu riječ. Opet se nasmija Adnan. A da mi nađemo zanimljivijih tema od ove, reče Mario polako zavlačeći ruku Adnanu u gaćice. Ne, ne, ne mogu više. Umoran sam. Već umoran, a samo smo tri puta. Odvrati Mario. Zaboravljaš da nisi jedini kojeg moram zadovoljit. Adnan ga pogleda. – Ah, da, skoro sam zaboravio, ti imaš svoju ženicu i dvoje malih bebača, ja sam samo usputna zabava. Reče Mario i odmaknu se od Adnana. Adnan se okrenu: Znaš da nije tako. Znaš. – Kako znam, kad vaki put nakon mene trčeš k njoj? – Nemam više izlika! Adnan ga pogleda. Zaboravljaš da u mojim krugovima nije poželjno da si, pa, ono što jesi i što ćeš njima uvik bit, prljava pederčina, devijacija koju treba iskorijenit. Moram nekako zarađivat pare, a to ide puno lakše ako bar naizgled imaš normalan život. – Ti si bogat, direktor si firme, misliš da nekoga briga za tvoj osobni život dok god dobro radiš svoj posao? Mario ga pogleda. – Ako će to značit da me sačeka banda ispred ureda ili ispred vrata moje firme, spremna da me prebije, spremna da uništava imovinu firme u kojoj radim, onda sam ja go kurac od direktora! Andan reče, već pomalo ljut. Okreni se prema Mariju: u pravu si, imamo vremena za još jedanput, al brzinski. Takvog te već volim reče Mario, al ovaj put sam ja na tebi. Dogovoreno. Poljubi ga Adnan.

Posted in Uncategorized.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Skip to toolbar