Adnan i Mario dio drugi

0

Adnan se istuširao i izlazi iz kupatila. Vrijeme je da krenem. Reče Mariu. Daj da te još jednom poljubim. Odvrati Mario. Znaš, zgodan si dok se oblačiš. Zgodan sam uvijek, nasmija se Adnan. Moram krenut, vidićemo se, javim ti se kad mognem. Poljubiše se još jednom i Mario ga uhvati rukama za međunožje: čuvaj mi ovo. – Bez brige, to pripada tebi. Reče Adnan. Pošao je liftom do dna zgrade i sada vani, hladna, Sarajevska zima. Mislio se dal da ide pješice, jer voli frižak zrak kad padne snijeg, ili da zove taksi. Ipak će znat taksi. Zovnuo je i taksi je za par minuta bio tu, kraj Marijeve zgrade na Aali pašinu polju. Vozili su se i šutili. Taksista nije ništa pitao, ni Adnan nije započinjao nikakav odgovor. Uživali su u snijegu koji je svuda padao i u tišini. Kao u nekom vakumu u vremenu, negdje, između dva svijeta, koja poveuje jedino ova crta koju taksi prelazi gradom. Uronjeni u tišinu bili su gotovo kao stopljeni sa bijelinom oko njih. Taksi je došao do centra. 8 maraka, reče Adnanu taksista. Adnan izvadi desetku, izvoli, ostalo je za finu vožnju. Taksista se zahvali i nastavi dalje. Adnan je ostao trenutak gledati za njim. Cijeli jedan svijet, nestaje u magli od snijega. Gdje ide, hoće li ga više ikad vidjeti. Sviđala mu se ravnodušnost i prolaznost tog trenutka. Imalo je neku poetiku. Adnan se potom okrenu i pođe u svoj stan. Žena ga je dočekala u krevetu, u snu, ali se probudila kad je legao kraj nje. Opet te nema do skoro pa jutra, reče mu napola spavajući. Jebiga, malo smo se zapili, znaš kako to ide. Idući sat ćemo krenut, idući sat ćemo, idući, pa eto zore. Počinješ mi falit iako živmo u istom stanu, il si na poslu ili si negdi vani. Odgovori mu. Adela, ne brini. Reče Adnan i zagrli ju s leđa. Ja sam tvoj, to znaš. Nnaćemo vrijeme da budemo skupa. Pa ne bi rekla da ga trebamo nać, mislim da ga ti trebaš nać. Od kad živimo skupa kao da te manje viđam nego kad nismo bili skupa. Reče mu i okreni se prema njemu. Riješit ćemo to, reče Adnan. Obećavam. Znaš da ja nikad ne obećavam napamet. Fališ mi, znaš. To jest fali mi on. Poče mu zavlačiti ruke u gaćice. – Nemoj to, ne mogu sad. Previše sam em umoran em pijan. Eh, ima li ikakve koristi od tebe? Dobaci mu i okrenu se leđima. Hej, imamo sve vrijeme ovoga svijeta. Reče joj Adnan. Ne brini, kakvi go problemi bili, riješit ćemo ih. Zagrli ju s leđa i tako su oboje zaspali. Zvuk alarma, Adnan skače, zar već? Bože, stvarno trebam sredit spavanje. Na brzinu se je obukao, zovnuo taksi i otišao u firmu. Kao i obično, došao je 10 minuta ranije. Dobro je znao koliko takve sitnice znače kad si direktor. 

Mario se ustao u jutro i isto otišao na posao. U skladištu jednog prodajnnog lanca. Posao je bio naporan i zahtjevan, al si je znao u šali reć da bar nije odgovoran za cijelu jednu kompaniju kao Adnan. Dan je bio kao i običan, naporno dizanje friždera, pa dosadno nosanje porculana, pa izbacivanje i ubacivanje namještaja. Dan je prošao brzo, i večer, prava zimska sarajevska je došla. Vratio se u stan kad je završio s poslom. Uzeo je sebi par piva, i odlučio da će gledat film. Želio je Adnanu poslat poruku ali znao je da ne smije, jer se nikad ne zna ko ju može pročitat. Tako je čekao Adnana, i čekajući, zaspao za laptopom. Sutra ujutro se probudio, heh, zar već jutro. Dobro, danas sam druga. Pomislio je. Pogledao je na mobitel, ah da, jooooj. Danas me je s Anidom na kafu. Dogovor je bio u 10 a sad je 9 i 15. Na brzinu je oprao zube, obukao se i otrčao na tramvaj. Došao je u Balkan taman 5 do deset i vidio Anidu koja ga čeka. Uuf, umalo sam prespao, reče joj sav zadihan, sjedajući pored nje. Nema veze, znam ja da si ti prezaposlen, odgovori mu Anida. Nego, šta ima novo, nekakav si mi u high izdanju, sav blistaš. Upita ga. Ništa posebno, biće da je od vremena, volim snijeg. reče Mario Znam ja još puno toga što ti voliš, nasmija se Anida, reci mi, šta to kriješ, jel to te neki mačo frajer oborio s nogu. Mario se nasmija, nije, nije to. – Dobro da nije, inače bi bila ljubomorna, svi tvoji frajeri obaraju s nogu, točno poželim da sam gej muškarac pa da budem s njima. Anida će. Paaaaa, uvijek možeš promijenit spol ako želiš. Nasmija se Mario. Mogu, al ne znan bil imala takav sjaj u očima kakav ti imaš. Sumnjiv si mi, sumnjiv si mi Mario, al nek ti bude, nećemo kopat po tome. Nasmija se Anida. Nego, jesi gledao novi star wars? Nisam, jes ti? Jesam, i dobar je. Sad bi ti ga mogla spojlat, al neću, nisam takav zloćko. – Hvala ti na tome, odgovori Mario. Pili su kafu još sat vremena kad je Mario odlučio da je vrijeme da pođu. Izašli su vani, na Titovu kad imao je šta vidjeti, prema njima idu Adnan i trojica radnika iz njegove firme. Ggotovo mu je zastao dah. Šta je reć, šta si se tako izgubio. Upita ga Anida. – Ma samo mi se zamantalo malo, ništa,, biće da mi je tlak nizak. Aajd, ima i gorih stvari koje mogu bit niske nasmija se Adela, hajdemo. I tako pođoše prema tramvajskoj.

Posted in Uncategorized.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Skip to toolbar