Adnan i Mario dio treći

0

Prošlo je tjedan dana od kad se je Adnan zadni put javija. Mario je već loše, upada ponovo u lošu fazu. Uzima mobitel, ukucaje: Hilma. Zove je na whatsapp,: Hej. Hej bolan, nismo se dugo vidili, kako si. Odgovara Hilma. A ulazin u lošu fazu ponovo, reci mi imaš li išta? Moran provjerit s Denisom, znaš da on vodi račune i sve to. Ok, samo mi sredi nešto za večeras ako ikako možeš. Zadnja kriza kad ga je hvatala završio je na inekciji apaurina na hitnoj. Prošlo je 10 minuta, Hilma zove: Imam ti Haldola pola pakovanja. -Odlično, samo nek me radi. – Gdje ćemo se nać. Doću ja do tebe, kad te zovneem iziđi ispred zgrade. Otišao je. Vratio se, prošlo je skoro sat vremena. A u pičku materinu – pomisli. Ne može ovo više ovako, ili ćemo se viđat kako treba, ili ću prekinit ovo. Uzeo je mobitel i potražio Adnanov broj. Gledao je u broj pola minute i stavio mobitel na ormarić. U kurac i Adnan i sve, pomisli, najbolje bi bilo da onda nisam ni ostao živ. Morala je hitna doć baš u zadnji sekund da me spasi. Trebao sam se popet na vrh zgrade i bacit se. Tada bi hitna imala samo fleku za počistit. A jebeš ga, sutra moram na posao, nekako moram platit ovu usranu kiriju. Ponovo mu prođe kroz glavu, Adnan mu je nudio da mu laća kiriju. On je odbio, jer i on radi i može ju platit. Mada mu nakon toga ostaje jedva da izgura mjesec. Sutra je radni dan prošao kao i obično, ali Mariju nisu prošle crne misli. Vratio se stan, umoran. Svi bi se začudili, pomisli. Bilo bi priče, ‘a uvijek je bio nasmijan, bio je tako pozitivan, nikad ne bi pomislili da je moguće da tako nešto učini’. U tom momentu mu zazvoni mobitel. Pogleda, Adnan. Javi se. Halo. – Heeeeej ti. Jes mislio da sam te zaboravio. – Pa skoro, već sam ti počeo tražit zamjenu. Odgovori Mario i nasmija se. – Slušaj, dolazim s taksijem po tebe za 10 minuta, vodim te vani. – Vani! Mario osta zabezeknut. Jesi dobar, vidiće nas neko. – Ništa se ne brini, samo budi ispred zgrade. 

Mario je izašao vani i taksi je ubrzo bio tu. Ušao je unutra. Vozi nas na Dobrinju – reče Adnan. Mario je šutio. Došli su na dobrinju i izašli vani. Bilo je hladno. Ovdje nas nema ko vidit – reče Adnan, u ovoj pički materinoj. Hajmo, ima jedan restoran što znam, blizu ovamo. Ušli su u restoran i jeli. Kad su završili, Adnan je naručio bocu vina. – I kako je bilo bit šef ovih dana? Upita Mario hladnim tonom. – Pa i nije lako, morao sam dati dva otkaza. Firma je u dugovima, moramo štedit. – Da nećeš do malo i ti bit suvišan, pa se premjestit vamo kod mene u skladište, nasmija se Mario. – Hehe, nemoj se kladit na to. Odgovori Adnan, trebaju oni mene, bili bi nigdje da me nema. Svi te trebaju, oni na poslu, žena, samo izgleda da te ja najmanje trebam. Mario ga je gledao ravno u oči. Adnan: Mario. Znaš da nije tako. Znaš koliko rizikujem radi nas. Rizikuješ – pogleda ga Mario. Pa ja ne želim da ti rizikuješ, ja ne želim da ti budem faktor koji ti remeti život, koji ti može uništit život, ja…. Zastade po rečenice. Ja ne znam do kad mogu ovako. Ja sam ti drugi, kako god okreneš. I nikad neću bit prvi. Kakvu budućnost imamo, hoćemo se do starosti skrivat u mom stanu i jesti po ovim restoranima u pizdi materinoj? – Zašto moramo sad baš o tome? Upita ga Adnan. Evo nas, skupa, naš trenutak, uživamo, zašto to pokvarit? – Previše sam te pustio u sebe, reče Mario. Previše mi trebaš, previše mi fališ, previše mi je dobro s tobom, u kurac, sve je previše. A nema nas. Nema nas, pravih nas. Hajde d auživamo u onome što imamo, a ne u svim mogućim komplikacijama koje su oko nas Mario. Reče mu Adnan. Dobro, može večeras. Reće Mario. Al nemoj reć da nemaš opcija. Kakvih pcija imam, upita Adnan? Jel moraš radt u toj fensi firmi. Nađi neki manje bitan posao, nešto, samo da možemo živit i bit skupa. – Mario, ja sam menadžer, ja sam završio za to. – Da i također si biseksualan pa ti s ženom može bit jednako ko i sa mnom, ja nemam taj luksuz, Mario reče odsječeno. -Znaš dobro koga preferiram od vas dvoje, reče Adnan. Voliš li je? Upita Mario. Al iskreno mi odgovori, voliš li je. Adnan je šutio minutu. Volim. Reče. Volim, al ne kao tebe, kod tebe je sasvim drugo. Sasvim je drugo, i ja sam na drugom mjestu. Ima logike. – Dobro, odlučio si da ti nije do mene, možemo se vratit u stan, ja ću te dobacit do zgrade s taksijem i onda idem u svoj stan. Adnan ga pogleda. Stani, nisam rekao da te ne želim. Pogleda ga Mario. Hajmo kod mene, da se pomirimo kako treba. Otišli su u stan. Nakon tri sata seksa, Adnan je rekao da mora ići. Uf, bilo je dobro ovaj put, reče Mario. – Kako si kreno u onom restoranu, činilo mi se da bi ovo mogao bit zadnji put. Adnan ga pogleda. To još ostaje da vidimo. Reče Mario. Adnan zovnu taksi. Poljubiše se. Sretan ti put – reče Mario. Hvala odgovori Adnan, moj mačore. Kad je otišao Mario leže sam na krevet. Moramo ovo završit. Pomisli.

Posted in Uncategorized.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Skip to toolbar