Adnan i Mario dio šesti

2

Kad su se vratili sa partija već je bilo pred jutro. A od spida ionako neće moć spavat, tako da će valjat preživit ovaj dan na poslu. Aj druže, vidimo se, reče Amaru dok mu je taksi stao na socijalnom. Dalje, na Ali Pašinu, je izašao i udahnuo zrak. Oh jest mi dobro, još me drži. Ušao je u stan i upalio laptop da švrlja po njemu. Počelo ga je spuštat, i već je osjetio kako postaje iziritiran. A jebiga, ako oćeš da te fura, moraš bit spreman i da te spušta, pomisli. Ubrzo je došlo vrijeme posla i otišao je. Bio je preumoran, al nekako je preživio dan na poslu. Kad je došao u stan, instant je utonuo u san, sav iscrpljen. Adnan je došao u firmu, Tarik ga je čekao u uredu. Posao je bio vrijedan tri miliona. Firma toliko ne zaradi u godini dana, na proizvodnji papira. Još kad bi posao, stvarno bio posao, gdje bi im kraj bio. Tarik ga je gledao. Znaš, ja znam cijeniti dobro urađen posao. Ovo na stolu je tvoje. Hvala ti, nastavi bit moj zlatni direktor, trebam te takvog. Adnan je uzeo paketić i otvorio ga. Bio je pun novčanica, prebrojio je, 250 000 km. 250 000 jebenih tisuća! Od tri miliona. Pa trebao je bar dobit pol miliona il tako nešto! Znao sam da je ovo bila loša ideja, znao sam. Al šta je tu je, i 250 000 su značajne pare. Ali nije siguran da su vrijedne rizika. Al šta je tu je, sad je gotovo i nema nazad. Prošlo je još nekoliko dana u uobičajenom ritmu. Zima je već malo popuštala i dolazio je kraj februara. Snijega nije bilo. Bilo je oko 8 navečer kad je Adnan nazvao Marija. Jesi slobodan? Upita ga. Jesam, upadaj što prije. Odgovori Mario. – Eto me odmah. Mario je sjedio i ramišljao. Već neko vrijeme razmišlja da prekine ovo s Adnanom. Šta su oni zapravo? Kad je ovo postalo ovo što je danas. Prvo su se nalazili i neobavezno seksali. Kad je došlo do točke da očekuju da će se jedno drugom javljat, a da ne govorimo ovo sad, praktično veza koju kriju. I taman kad je zahuktalo s njima dvojicom, ona je ostala trudna. I sad je trudna već 4 jebena mjeseca. Zvono ga je prekinulo u razmišljanju. Adnan je ušao. S vrata ga je Mario odma uhvatio i počeo ga ljubiti. Polaaaako, imamo nešto vremena. Reče Adnan. Mariju je samo prošlo kroz glavu ono što je bio prije Adnana. Na antidepresivima, suicidalan. Od kad je Adnan tu, nije već mjesecima otišao psihijatru na kontrolu. 

Danas je večer za nas reče Adnan. Oćemo upalit neki film? Može, reče Mario, koji god želiš. Ima dobar njemački: The lives of others, meni je predobar. Onda može to. Naslonili su se i upalili film. Pogledali ga do kraja. Nakon toga su se počeli maziti, pa polako, malo pomalo, maženje je prešlo u ujedanje i skidanje. Večeras ćeš bit ko da te je životinja izujedala pohotno mu reče Adnan. Mmmmmm daj mi to dole, reče Mario i otkopča mu hlače i skinu gaćice. Prvo mu je popušio par minuta pa stao u svoju omiljenu poziciju. Adnan ga je uzeo za kosu i zabio mu ga. Ahhhh, stenjao je Mario. Aaaaa i Adnan isto. Nakon sat vremena seksa, obojica su svršila u isto vrijeme. Adnan je nastavio ležati na Mariju. Ovo je sve što mi treba, govorio je. Ništa više, sasvim dovoljno za moj život. – Šteta pa uskoro postaješ otac. Reče Mario. – Nemoj o tome. Odgovori Adnan. Pusti da bar u mašti imamo život kakav želimo. – Ja bi želio negdje u predgrađe, da imamo svoj vrt. Počeo bi slikat, upisao napokon školu slikanja, što odgađam godinama. Pravio bi ti ručak dok si na poslu, da te dočeka. Možda i sam imao neki poslić, ili radio nešto preko interneta. Mario će. – Ili živio od slika, reče Adnan. Hah, niko ne živi od slika, reče Mario. Ako su dobre ko što bi tvoje bile, mogao bi živit od njih. Adnan prokomentira. – Ah, moj slatkiš mali. Štipnu ga Mario za obraz. Ako bi slikao tebe, bile bi vrhunske. – Može, ja ću ti rado pozirat. Ležali su tako još pola sata i Adnan je morao poći. Eh, da mi je da se probudim s tobom jedno jutro. Mario će tužno. Dat će se i to sredit, samo polako. Adnan reče vežući pertle. Adnane… Mario ga je gledao. Adnan stade vezati pertle. Šta je? Odgovori. Šta smo ja i ti tačno? Mari će. – Kako misliš šta smo? Adnan zbunjeno odgovori. – Pa ono, prijatelji s povlasticama, partneri, ljubavnici, šta od tog svega? – Oćeš istinu? Upita ga Adnan. Naravno, reče Mario. – Ne znam. Odgovori Adnan. Al šta god da smo, bitno je da se volimo. Uze ga za glavu i poljubi ga sočno. A sad idem, stvarno moram žurit, doće mi taksi. Hajde, laku ti noć. I tebi mačak. Reče Adnan i zatvori vrata. Mario se vrati na krevet i briznu u plač. Ne mogu ovo prekinut, ne mogu. A njega kao da boli briga, kao da mu je ok da stalno budemo ovakvi. – Šta god da bilo Mario, i kako god se situacija odvila, moraš bit jak. Jak, hm, pomisli sebi u brk, tog pojma nema u mom rječniku. E pa morat ćeš ga ubacit, reče mu drugi dio njega. Jak, hm. Pa možda mogu bit jak. Ali mogu li podnijet da cijeli život se kajem jer sam prekinuo nešto, jedino što mi je valjalo u životu do sad. Ne moraš prekidat, pomisli. Ali budi spreman na sve opcije. Jedino tako se može ozbiljno živit život. Misleći o tome, utonu u san.

Posted in Uncategorized.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Skip to toolbar