I tako… Obeća se ja javit kad se vratin iz Bg, prošlo je otprilike tjedan dana od povratka, al nije mi se pisalo. Prijavija san se na konkurs za objavu knjige poezije, Frga Grga Martić konkurs iz kreševa. Nagrada je odlična, ako pobjedin dobijan dvi iljede maraka, printaju mi 500 knjiga od kojih ja dobivan 250. Meni bi iskreno bilo dovoljno da mi objave knjigu, prista bi drage volje na to bez ikakvih para. Vidićemo kako ću proć. Iman prijatelja koji je jednon osvoija taj konkurs, al konkurencija će sigurno bit jaka.
Iz Beograda san doša u nedilju, ili tačnije u petak san doša u Sarajevo a onda san iz Sarajeva doša u nedilju kući. Ako ste pratili znate da san u Bg iša da upoznan jednu izvjesnu osobu. Osobu s kojon san se priko neta ddosta dopisiva, čujemo se već od Novembra ja mislin. Barili smo se, sad smo se upoznali, i!!! I… nismo se zbarili. 😀 Ali je bilo super svejedno. Cura je predobra, baš jedva čekan da je ponovo vidin. Osim toga, Beograd je prva liga, nije mi prvi put da ga posićivan, bija san jednon već, al ovaj put je bija baš lom. Pošlo nas je četvero, ja, dva prijatelja i prijateljica a noćili smo kod još jedne prijateljice mi i njenog momka, on je iz Bg i to ima garsonjeru baš u centru. Baš smo razmišljali ja i Ante da se možda nekad priselimo u Bg. On je sad u Sarajevu, radi, al mu je već pomalo dosadilo Sarajevo. Tija bi u neki veći grad i kako kaže u neki malo manje balkanski grad. Ne znan kakav je Beograd po ovom drugom pitanju, al veći definitivno jest. Ne znan, meni je Sarajevo ok, al definitivno iman želju živit negdi još. U njemu san bija 4 godine, šta jest jest, Sarajevo je meni po pitanju veličine minimum di bi ja živija, kod nas mi dolaze u obzir samo Sarajevo, Zagreb i Beograd. Al eto, bilo bi dobro neko vrime živit u Bg, u Sarajevo uvik mogu doć nazad.
Danas san bija kod psihijatra na kontroli, izbacija mi je jednu tabletu. Na idućoj kontroli će mi izbacit još jednu, tako da ću ostat samo na jednom deprozelu, što je poprilično malo. U roku od nekoliko ću se skinit i s toga sigurno, tako planiran. Ugl, nisan se zbarija s ovon ženskon u Bg, al san se zato u Sarajevu pokupija s jednon prijateljicon u koju san još prije pet godina bija zaljubljen. Ko bi reka, što je život lud. I bilo mi je dobro, čujemo se, privlači me, bićemo u nekom odnosu. Pa kaj bu bu. Peren se nervozama malo oko nje, začudo, ok mi je da ne analiziran je li ona za me, kakva mi je bla bla, ali zato iman jedan moj stari problem.
Ja san inače ima napadaje panike, koji bi me skucali, i taj mehanizam napada panike funkcionira tako da se unaprid bojiš da će te npr, spucat panike kad uđeš u bus i onda kad uđeš to se fakat i desi, jer si ti opsesivno mislija o tome. E sad, meni je to s bivšon curon bilo uzelo neke baš nenormalne razmjere. Ja san počeja imat paniku, pazite, da neću moć uživat dok se mi ljubimo. Mi se krenemo ljubit i mene skuca nervoza, ideja da ja sad ne mogu bit opušten, samo zato jer znan da san nemoćan pred svojin strahon kad navali. I onda ja sav nervozan, pokušavan se na silu uživit u poljubac dok se on odvija. Zamisli to, pa jebeni poljubac, jel more bit spontanija stvar koju ja bukvalno sam sebi useren. Baš me siluje moj mozak, toliko mi ga je pun kurac da to ne mogu ni objasnit. To je užasno frustrirajuće, tako bi me spucala nervoza kad bi se seksali, i nekad bi mi se fakat spustija, ono morali bi stat sa sekson. Nakon par puta san joj prizna o čemu se radi. Nakon toga se stvar bila malo primirila, bija san s curama poslje bilo je ok, al evo sad u Sa sa ovon curon me opet spucala ista nervoza. Pričaću sa psihologinjon o tome, al tako me to nervira, aaaaaa ne mogu to izreć uopće! Bogati da mi se rješit tih mojih sranja više. Al eto, mogu bit zahvalan vjerovatno jer me je prošlo vrime nekog žešćeg kriziranja ko što san litos npr krizira.
Sad, što se tiče ove cure, ok mi je, nek se stvar odvija kako se odvija. Mislin da s Beograđankon na kraju neće bit ništa, iako kad se čujen s njon i ona mi opet bude privlačna. Kako stvari stoje nikad ne znaš kako se nešto more odvit, tako da vidićemo. Ako triban bit s njon, biću, sad ili poslje. Isto ko što san se s ovon sad curon prije bija malo barija, pa smo bili prijatelji par godina, i evo nas opet sad, barimo se. To jest, žvalili smo se a i opet ćemo, i žvalit se i seksat i družit. Ona je zakon, fakat odgovara mi to baš, i zato me toliko nervira ta moja nervoza i anksioznost, jer mi remeti uživanje, sav san napet oko toga umisto da se pripustin nečemu lipon što mi se dešava i uživan. Ah, valjda ću naučit…
Osim toga, u Sarajevu dva dana su mi bila dobra ko ništa ima pun kurac vrimena. Atmosfera s Antina dva cimera je tako dobra bila, baš pre dobro. Bilo nas je svega sedan osan, izašlu u under i jedan stranac je bija s nama, lik je predobar! I pazi, lik je gej i haha, jednu večer smo bukvalno ja i Dalibor slušali njega i Antu di se jebu u kujini haha. Pre ludo. A i ova cura s kojon san se zbarija je biseksualna, u principu do sad je bila samo s drugin curama. Vjerovatno je i njoj s menon zanimljivo. 🙂 Dobro je to, uglavnon drago mi je da san u Sarajevu ko jednon manjen gradu koji je uz to na balkanu naiša na tako opuštenu i otvorenu ekipu. Ova dva Antina cimera znaju sve za nj i ok in je, sve je sa svima tako opušteno i normalno, da je to prosto nestvarno. A uz to su super momci, i pre zabavni, a ovaj jedan od njih mi je sav sladak i nekakav drag, točno mi lipo čin ga vidin. Baš bi volija živit s njima. Kući san ima nekih situacija, malo san se prepira sa svojin, a jebiga, ne radin ništa, ustajen kasno, neodgovoran san dosta, moraću to minjat… Još neman volje da nešto konkretno radin sa sobon, iako mi ideja ne fali. Vidićemo. Ugl, bilo mi je pre ludo tražit stare pjesme, fakat pre ludo. Baš trip kad vidin šta san pisa u srednjoj, kako san tada ima skroz druge filmove, druge emocije, želje… I kako stvari budu drukčije s vrimenon, tipa jednu pjesmu san naša koja je pre dobra a kad san je napisa nije mi bila nešto. Objaviću je, al uživajte u njoj još večeras i sutra, poslje ću je maknit da ne bi ovi sa konkursa provjeravali pjesme pa mislili da san je ukra nekomu.
Evo i ovo, predobra je pjesma. 🙂