Mržnja mog života

3

Jebo mater, nešto kontan… Čitan vako Silentov blog i standardna situacija, i vako razmišljan kako je bitno u životu nać nekoga za mrzit. Al ne, niko uopće o tome ne razmišlja jarane. Evo, kad ste vi zadnji put osjetili mržnju? Koliko li je samo prošlo od toga? Cila vječnost! Il možda nije, možda dan, sat, eh možda ne prestajete mrzit! Al dobro, u tom slučaju vi imate zdrav mržnjavni (jedna loša izvedba na sliku riječi ljubavni al jebajiga) žvot. Da li vas roditelji uče da mrzite? Jel pričate s njima o tome, razgovarate li ikad o temi: Mržnja mog života, ili pak kad ste prvi put ono pošteno zamrzili, al ono iskreno djetinje, da se odvalite od mržnje prema nekome, da poludite za njin? Neki roditelji ruku na srce uredno obavljaju svoju dužnost, od malena vas uče da mrzite! Tu su standardni krivci, Srbi, Hrvati, Bošnjaci… Neki budu malo kreativniji pa mrze Ruse, Njemce, Turke… Neki Amerikance. A ima ih pravo kreativnih pa mrze vako random ljude, to je tek reć individualizam mržnje. Ja nešto razmišljan, već idu dvadesete, brzo ću faks završit, vakat posa tražit… A još nikoga ne mrzin. Nije to dobro nikako. Da ništa rodbina će počet smarat pa sine de i ti bolan nađi nekoga, vakat ti je, eno vidiš amidža Joze mrzi komšiju sritno već 30 godina, eno vidiš Ana Marija našla sebi jednog Nizozemca, nisu se ni vinčali a već ga mrzi… I tako, nije mi stvarno lako. Kako god okreneš pođe u krivo. Evo npr ima par vako dobrih kandidata za mržnju, recimo ovi par klinaca koji su me ubacivali u rijeku i smarali me na kupanju. Al sad kad ih vidin, jedan pun nekakvih vrka (bubuljica), osušija se, faca mu nekakva kisela djeluje da mu nije dobro nikako, a Dalibor zna, kako je on više u tin đirevin nego ja, da je diler da je bija u belaju i da je ima i problema s policijon. Pa ne mereš ga mrzit nikako. Čak mi se i fino javi kad se vidimo. Ovaj jedan koji me je u prvom osnovne ubaciva u drače i baca mi torbu u busenja, a i udara me je bija, sad isto nako normala, čak mi je i fin, a usput je onako da usput spomenen, proletija pijan sto i nešto kroz crveno i ubija ženu iza koje je ostalo dvoje dice. Nakon toga je odleža nešto u zatvoru, znan da se je u jednin svatovin skroz napija i plaka i priča o tome, a i vako kad ga vidin nešto mi nije načisto, da pravo kažen vidin ja da se u njemu toga nakupilo i da on baš ne zna kako da se s tin svime nosi. Opet da ga ja sad mrzin, ne iđe nikako. Još mu i to triba. 🙂 I tako, razmišljan dalje…

Eeee, padaju mi na pamet vako svi profesori koji su me živcirali kroz školovanje uglavnon jer su nacionalisti. Ovaj fratar vjeroučitelj što mi je rođaku pametova da se malo manje druži sa ovon jednon muslimankon jer bi mu se mogla svidit, pa onda belaj. Jest da me je pravo živcira jer mu nisan dovoljno dobro odgovorija u jednoj raspravi, a poslje se baš dobro sitija šta mu triban reć. Ima je i par tekstova na našem portalu vamo, koje san mu komentira a on nije zna da ih ja komentiran, jedan je bija o gej paradi u splitu di san ja napisa kako su katolici odvratni jer in smetaju pederi, pa se on pravo zapalija i napisa kako ga pravo naživcira kako svi govore da homoseksualce napadaju vjernici, da ih ne napadaju oni nego huligani… U pravu je tu al eto opet uglavnon vjernici iz mog iskustva dižu hajku protiv toga i pravdaju to vjerskin argumentima, a eto i on brate fratar piše ta sranja, al ajde, uglavnon sad kad se sitin njega i kad skontan da je lik mlad, ovako pametan, i sitin mu se energije ono… I vidin koliko bi njemu brate bilo bolje da naprosto živi normalno, izađe na svirku (po mogućnosti neki dobar rok a ne thompson), da se dobro ispleše, ismije, popije fino, da zapali džoint s nekon pravo raja ekipon i da se ismiju i pričaju budalaštine. Da mu se neka ženska na svirci ono pravo svidi, da mu baš zapne za oko i da mu ona poslje priđe, ono ona njemu još, i da se pravo zaludi za njon. Da onako, pričaju fino, i u po zanosa razgovora o nekoj predobroj temi di se potpuno slože ona ga poljubi, a on bez razmišljanja nastavi, i tako nastavi, odvuče je u auto i tu strasno vode ljubav, a on pošto je fratar naravno nema kondoma, i kako ima pravo puno iskustva s tin stvarima baš ono se pravo zanese i upssssss, zajeb. Poslje skonta di će šta će, ona mu opere priču ajme šta će joj njeni reć kad saznaju da je fratrovo dite, a ona muslimanka, a on to čuje pa tek tada poludi, pa se konta ubit, pa tako sve bude lud jedva mise govori ruke mu se tresu dok ne prođe misec dana i ispadne da ona nije trudna, al tada još gori belaj jer on skonta da je voli, i skonta ko ga jebe i ovo i ove mise i hostije, kakvo tijelo Kristovo kad ja iman tijelo Amelino, i izađe iz fratara i vinča se sa njon. Eto, bolila bi ga briga tad za Herceg Bosnu i sve.

Pa onda ima ovaj jedan na fakultetu koji nije moga održat predavanje a da ne priča o Srbima i njiovin zločinima, pa ajde ima ih još par vako, al ima jedna koja mi je zapela sad na zadnjoj godini faksa. Nije stvar u tome šta ona priča nego u njoj nekako, u njenoj emociji, aroganciji, uvjerenju kako je ona svu pamet svita popila i kako je ona najpametnija na fakultetu. Žena predaje predmet koji se zove medijska kultura a nađe način da na svakom predavanju priča o islamu, doduše i pokrivena je al opet i jedna prijateljica mi je bila pokrivena, i bila je pokrivena kad smo se počeli družit, pa nikad nije pričala o vjeri non stop, a da ne govorin da mi je ona prijateljica a ne profesorica na fakultetu. Također znan da je jednoj našoj kolegici iz Žepča koja se zove Danica na ispitu dala neku temu o Hrvatskom ugnjetavanju Bošnjaka dok je bukvalno cilom ostatku odsjeka dala drugu temu. I tako ajde, mori ona i glupa je realno, al nije glupa samo radi ovoga nego žena fakat je napisala knjigu za svoj predmet koja nikakva smisla nema, mi nismo mogli virovat šta mi učimo kad smo to čitali, ajde što je sami nacionalizam al što to ništa smisla nema al nikakva, naprosto učiš nebitne stvari koje nemaju veze ni su čin i nikad ti ni zašta neće tribat. Al eto, sad kad skontan, jest da me ona živcira al radije mi je to da je malo spustin nekin odgovoron na predavanju il nešto, opet je ne mogu mrzit. A i šta ću je mrzit, dosta joj je što je taka isfrustrirana kakva je, znan realno da joj je gore nego meni. Onda kontan a da mrzin ovu svjetsku elitu što stoji iza ovih pijuna u Bijeloj, žutoj i zelenoj kući, te psihopate željne moći, iz MMF-a, Svjetske Banke, itd… Možda bi njih moga mrzit? Znaš šta, i bi, možda bi njih fakat i moga, jer ima jedan veliki plus tu, ne znan ih lično pa mogu zamislit sebi šta god oću, mogu zamislit u njima najgore nešto što bi ja tija zamislit da su oni taki pa da ih mrzin. Vidiš to je dobro, samo ako to uradin šta ću onda sa svojon mržnjon, kako ću je ispoljavat? Da oden bacat bombe ko ISIL ne valja jer znan da tako u biti radin za nje jer oni to žele a uostalon priko Saudijske Arabije i financiraju fundamentaliste. A da oden vamo bacat bombu na strane banke vala ne valja ni to, to je tek belaj, te zatvor, pa kad izađen još će me sačekat neka gomila koju će oni nafurat da san vaki naki, pa će me pljuvat, možda i silovat, možda će me čak zavezat i dovest Lisu Ann, Chanel Preston i Sandru Romain da me zadovoljavaju do besvjesti, a to tek u kurac jer ku ću bolan sa sve tri odjednon, to je bogohuljenje, to svaku pojedinačno pa uživat u njoj po misec dana bez prestanka, a vako da svršin ko debil za pet minuta ne bi si to nikad oprostija griza bi se za to cili život.

I tako, naprosto ne znan šta ću dalje od ovog. Šta bi mi vi preporučili? Pada mi na pamet jedna jako, jako dobra ideja… Ideja o kojoj ću morat razmislit. Da mrzin curu mi? Realno, ako je nekoga onako, praktično mrzit onda je to svog partnera. Evo, pogledajte oko sebe, koliko samo ima muškaraca koji sasvin fino i zadovoljno mlate svoju ženu? To je reć kultura mržnje, to je postignuće. Još tako do malo zamrzi i ona njega i svi sritni i zadovoljni. A ne ko ovi seljaci što se mlate po kafanama, ne mogu nać sebi nekoga za mrzit. E, ja ću to drukčije ja neću ko oni. Nije meni džaba ćaća govorija da izbjegavan belaje po kafanama, zna je o šta govori. Ja san odlučija. Čin se vidimo idući put, prvo jedan šamar. I tako, polako, na vakat je učit. Još je mlada pa taman dobro, fino je odgojit pa onda ženit! Unda kasnije kad se vinčamo i imadnemo dicu, triba i prid dicon pokoja šamarčina, pa i njima da vide kako je to i tako. Biće veselo, mrzićemo se svi kućile. Eto, dobro da san ovo počeja pisat, sve san skonta sad.

Posted in Uncategorized.

2 Responses

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Skip to toolbar